Buđenje!!!

-Ti si jedno takvo zločesto i podlo stvorenje, Narcise!-

Gunđala je Victoria Narcisu dok je Demian bio okrenut leđima. Kao da ih nije mogao čuti. Narcis se iskrebelji.

-Pazi što želiš Victoria, željela si da dođe i ja sam ti želju ostvario.-

Victoria sikne, a Narcis se nastavi ceriti. Ušli su u njenu kuću. 'Kuća ko kuća' :rekao bi Narcis. Nije bila neobična, posebna..Već samo obična ljudska kuća... Demian je imao ekspresiju punu boli kad se napokon sjeo i okrenuo prema ovo dvoje koji su se naguravali cijelo vrijeme. Ni on ni Victorija nisu znali što da pričaju i da nije bilo Narcisa zavladala bi neudobna šutnja.

-I, golupčići, šta ste se usrali?-

Oboje su mu uputili zloban pogled. Narcis je još malo izazivao pa je otišla i ostavila ih na samo. Nešto drugo i zanimljivije bilo je vani. Xui je gledala ravno u njegove oči kroz prozor.

***

Napokon Narcis je izašao iz kće i suočio se s tim pogledom iz kojeg su vrištale optužbe.

-Zašto Narcis?-

Procjedila je Xui. Narcis je sada imao ozbiljnji izraz na licu. Zagrlio ju je i odveo na klupicu. Tamo ju je nježno poljubio u čelo, a zatim je fiksirao svojim prodornim plavim očima.

-Nije bilo drugog izlaza znaš i sama..-

Xui je ostala mirna usprkos Narcisovom očekivanju da će sada početi vikati.

-Zašto Narcis?-

-Ne pravi se da nisi prmjetila, Xui, to nije više bio on. Jedino što je od njega ostalo bilo je tijelo, a ja nisam kanio dopustiti da ga to što se u njemu nastanilo okalja.-

Xui ga mrko pogleda.

-Ali mogli smo ga spasiti.-

-Xui, priberi se. To je kao da pokušavaš spasiti čovjeka koji je strgao vrat ili kao da daješ masažu srca već mrtvom biću. Nije bilo spasa i ti to znaš.-

-Ne mogu se nositi s time.-

-Znam.-

-Počet ću te proganjati, Narcise, proganjati i na kraju ću te ubiti. Razumiješ li?-

Narcis ju pogleda sa žaljenjem.

-Razumijem...-

Zagrle se, a onda svatko ode na svoju stranu.